|
MENI
Ribolovci o nama:
 Vikend za pamćenje
Lake by Braca Kikinda
Isječci iz novina:
Enigma Kup
Diplomatsko Jezero
Elita u Pelagićevu
Internac. Kup 2006
Internac. Kup 2007
Le(j)k Vase Pelagića
Kup 9 Država
Kup Pelagićevo
Liga BiH
Meka za izletnike
Prijateljski Kup
Stigli veliki šarani
Turizam i sport
Vikend u raju
Vikend za pamćenje
Vrh vrhova
Početna strana
|
ZIMA, ZIMA...
Autor: Siniša Milenković / Vladimir Stakić
ŠARANDŽIJSKO-ŠTUKAROŠKI VIKEND ZA PAMĆENJE NA JEZERU U PELAGIĆEVU, KOD BRČKOG (RS)
Izuzetno lepo i toplo vreme produžilo je ove godine sezonu lova šarana na mnogim vodama skoro do kalendarskog početka zime, odnosno do polovine decembra. Prvi vikend poslednjeg meseca u 2006. izveštački tim Ribolova proveo je na jezeru u Pelagićevu, poznatom šaranskom reviru, u kome osim najpopularnijeg ciprinida ima još i amura, zatim babuške, linjaka i druge sitnije ribe, ali i štuke i bandara. Osim naših domaćina, Radenka Stankića i Miće Todorovića, na vodi su ta tri dana (od petka do nedelje) bili i Zoran i Jasna iz Beograda. Veći deo ekipe lovio je šarana, Radenko je pecao štuku na kedera, a Staka je jedno popodne proveo varaličareći štuku sa Veliborom Stanićem Velom, poznatim somarošem iz Prnjavora, o čijem smo ulovu kapitalca od 91 kg, ostvarenom na jezeru Drenova opširno pisali.
ŠARANDŽIJSKI DEO EKIPE pecao je sa plaže, pokrivajući tako deo jezera u kome se riba krtoži, pošto je s obzirom na datum bilo logično da šaran već zauzme zimske pozicije. Znajući iz iskustva da u hladnoj vodi ne treba preterivati sa prihranjivanjem, jer je metabolizam riba prilično usporen, opredelili smo se za male količine kuvane zrnaste hrane i lomljenih bojlija sa jakim mesnim mirisima (kraba, rak i sl.).
Zoran je svoja tri štapa zabacio na oko 100 metara od plaže uz levu obalu, Мićo je pokrio zonu uz desnu obalu, na daljini između 80 i 100 m od plaže, a ja sam bio zadužen za »sredinu terena«, odnosno zaliva.
Uz svaku namamčenu udicu spustili smo malu količinu prihrane – koju stotinu grama kuvanog zrnevlja sa malo više kuvane konoplje nego što bismo upotrebili u toplijem delu godine. Tokom popodneva, u prvim satima posle hranjenja, nije bilo nikakvih dešavanja, ali su se između 19 i 21 č javili šarani od 10 i skoro 12 kg. Obe ribe uzele su mesne bojlije sa jakim kombinovanim mirisom lignje i krabe. Malo kasnije, na bojli od 20 mm sa aromom račića došla je babuška od oko pola kilograma. Za prve noći više nije bilo aktivnosti, a u ranim jutarnjim satima ulovljena je još jedna riba – ponovo babuška, iste veličine kao ona uhvaćena nekoliko sati pre toga.
TOKOM LEPOG I SUNČANOG DANA, uprkos prihranjivanju, nismo imali ni udarca, iz čega smo zaključili da riba najverovatnije još nije došla u zimsko prebivalište, već se šeta po celom jezeru.
Zato smo pred sumrak sva tri štapa jedne garniture uz pomoć čamca razvukli na nekih 200 m od obale, znatno dalje od mogućeg krtoga, a sve tri udice namamčili različitim mamcima: mesnim bojlijem od 20 mm sa mirisom račića, bojlijem od 14 mm sa jakom mešanom aromom krabe i lignje i žutim plivajućim bojlijem od 14 mm sa aromom ananasa. Oko svakog mamca spustili smo po dve šake prihrane sastavljene od mešanog zrnevlja sa pojačanom količinom konoplje, malo starog kuvanog kukuruza, te lomljenih i celih bojlija. Ni ovoga puta nismo dugo čekali. Između 20 i 22 č imali smo udarce na sva tri štapa i na pomenute bojlije sa različitim mirisima uhvatili smo šarane teške od 4 do 7 kg. To je bio pouzdan znak da se riba i dalje kreće, da nije naročito izbirljiva u pogledu mirisa i da jede na različitim dubinama (pošto su mamci bili plasirani na mestima gde dubina varira od 2 do 4,5 m).
Ni u nedelju preko dana nije bilo ama baš nikakvog dešavanja, što već i nije bilo naročito iznenađenje, a vrlo je verovatno da bi se riba tokom noći ponovo javila, ali obaveze nikome od nas nisu dozvoljavale da produžimo boravak i na ponedeljak.
ŠTUKA JE U JEZERO UNETA veštačkim putem, kao i sve ostale vrste (pošto šljunkara nema direktnu veze sa bilo kojom tekućicom, već vodu dobija podzemnim putem i od atmosferskih padavina). U vreme SFRJ, dok je ovo bio reprezentativni revir, na kome su pecali političari i strane diplomate, hvatane su i kapitalke, ali su tokom rata sve plemenite vrste gotovo potpuno istrebljene. Pre par godina, u sklopu akcije obnavljanja jezera, osim šarana i amura ubačeno je i nekoliko desetina odraslih štuka. Ova riba se uspešno mresti i ima veoma mnogo hrane (razne bele ribe i bandara), a kako se malo peca i obavezno vraća, populacija joj se brzo uvećava.
Jezero je duboko od oko 2 do 5 m, osim na naknadno uređenoj plaži, čije je priobalje nasuto, pa se tu dubina postepeno povećava. Štuka zaklone nalazi u rupama koje su napravile kašike bagera, kao i oko popadalog ili uz obalu namerno bačenog granja i debala. Može se varaličariti i sa obale, ali smo mi koristili čamac sa električnim motorom, kako bismo mogli da brzo menjamo mesta i na svakoj izglednoj poziciji zabacimo iz više uglova.
IAKO JE SITNA RIBA na nekoliko plićih mesta bila grupisana ispod same površine, sve štuke su se na varalice javile na dubini od oko 2 m, pri dnu. Dosta smo menjali mamce i isprobali bukvalno ceo standardni štučiji arsenal, ali smo svih šest riba uhvatili na šedove i to, što je posebno zanimljivo, na pet različitih modela. Veličina nije bila od presudnog značaja, jer su štuke gađale i tanušnu ribicu od samo 6 cm, ali i masivnog šeda od 10 cm. Nismo utvrdili ni da im se neki dekor posebno sviđa, jer su napale silikonca u boji bandara, »banana žutog« sa belim repom, fluorsecentnožuto-sedefastog, narandžasto-crnog i tamnobraon šeda sa crvenim šljokicama.
Interesantno je da je pet riba bilo skoro iste dužine (između 50 i 53 cm) i težine (približno 1,5 kg), a veća je bila samo ona koju je uhvatio Velibor Stanić Velo – 56 cm i oko dva kilograma.
Akumulator je bio prilično prazan i kada smo kretali, pa nismo imali mnogo vremena za lov na vuču, ali smo za manje od pet minuta uspeli da i tako uhvatimo jednu ribu, dok smo ostale dobili zabacujući iz čamca.Lov na živog kedera bio je (prema očekivanju) uspešniji. Radenko Stankić je pecao na svom mestu, sa plaže, odakle su 25. i 26. novembra ulovljene štuke od 10 kg, 9,5 kg i 7 kg!
Ovaj vrsni šarandžija i somaroš koristio je dubinski sistem, sa olovom od 30 g vezanim preko tanjeg monofila za vrtilicu na šupljoj plastičnoj cevčici, kroz koju prolazi osnovni najlon i kederovanim živim klenom od oko 12 cm, na trokrakoj udici sa sajlom. Radenko kedere ne zabacuje, već razvlači dva štapa do krša, na tridesetak metara od plaže, i to tako što sa štapom ode do mesta na koje će plasirati mamac, spusti sistem kraj granja i polako se vrati do plaže, sa otvorenom špulnom. Kao indikatore trzaja koristi obične plastične karike.
Bandari na bolovanju
U Pelagićevu ima mnogo više bandara nego štuke. Na parče ribice, celog malog kedera, glistu, kao i na varalice, često se za nekoliko sati uhvati i dvocifreni broj primeraka težih od pola kilograma, ali se tokom ova dva decembarska dana nije javio ama baš nijedan. Najverovatniji razlog za to leži u neverovatno visokom atmosferskom pritisku, koji je prvog dana bio čak 1028 milibara, a drugog oko 1020. Poznato je, naime, da su bandari vrlo osetljivi na promene pritiska, što naučnici povezuju sa činjenicom da nemaju mehur.
Radenkova kapitalka od 10 kg i pribor
Radenko Stankić je štuku tešku tačno 10 kg upecao na jezeru u Pelagićevu, 25. novembra, na kederovanu crvenperku od 10 cm, teleskopskim štapom »D.A.M. Sumo« od 3,6 m, t.b. 30–100 g, mašinicom »D.A.M. Quick« 1202 i strunom »Tubertini Gorilla« od 0,35 mm
Štuku od 9 kg uhvatio je 26. novembra, na kederovanog klena od oko 12 cm, Perica Lazarević, predsednik USR Šaran iz Pelagićeva. Sa ribom se slikao njegov sin Pavle.
Za dva dana on je uhvatio je šest štuka, koje su se uglavnom javljale između 11 i 16 č, a osim pet komada dugih od 53 do 58 cm imao je još jednu trofejnu ribu. Ona je došla »mimo rasporeda«, u nedelju 03. decembra, u 7,30 č, dok se magla tek dizala sa jezera, a svi štapovi, mašinice i elektronski indikatori trzaja još bili prekriveni debelim slojem inja.
PRAVA KAPITALKA, TEŠKA 9,1 KG, duga 86 cm i obima 54 cm uzela je klena zabačenog uz samu obalu, a u meredovu se našla nakon uzbudljive petminutne borbe. Vraćena je u vodu posle fotografisanja, kao i sve ostale štuke koje se ulove na jezeru.Tokom našeg boravka na jezeru u Pelagićevu, riblji fond je čak povećan, makar i simbolično, jer je u jezero ubačen prvi smuđ, kom će se vrlo uskoro pridružiti još koja desetina rođaka, što će ovaj šarandžijsko-štukaroški raj svakako učiniti još atraktivnijim.
"RIBOLOV" Beograd, decembar 2006. godine
|
|