|
MENI
Ribolovci o nama:
 Vikend za pamćenje
Lake by Braca Kikinda
Isječci iz novina:
Enigma Kup
Diplomatsko Jezero
Elita u Pelagićevu
Internac. Kup 2006
Internac. Kup 2007
Le(j)k Vase Pelagića
Kup 9 Država
Kup Pelagićevo
Liga BiH
Meka za izletnike
Prijateljski Kup
Stigli veliki šarani
Turizam i sport
Vikend u raju
Vikend za pamćenje
Vrh vrhova
Početna strana
|
Pelagićevo 2007 - by BracaKikinda
Autor: preuzeto bez odobrenja sa www.ilovecarp.com
Početkom jula ove godine obreli smo se po prvi put na jezeru Pelagićevo, kojim uspešno gazduje Društvo Sportskih Ribolovaca Šaran iz istoimenog gradića. Jezero je veštački nastalo, kopanjem šljunka šezdesetih godina prošlog veka i dimenzija je otprilike 700x600 metara, sa jednim izraženim i još par menjih poluostrva. Vodeno ogledalo zauzima otprlike 30-tak hektara, zavisi od vodostaja.
Mi kad smo se pojavili, nivo vode je bio neubičajno nizak i uhvatili smo zadnji voz za ribolov. Neposredno posle našeg odlaska, ljudi koji gazduju vodom su odlučili da preventivno zabrane pecanje do vraćanja vodostaja na uobičajni nivo.
Pripreme su počele još u Kikindi, gde je ekipa sa www.Ilovecarp.com ceo dan lupala jaja, mesila, hemijala, fantazirala i rolala. Spremili smo par vrsti proverenih boila, par alternativnih i za svaki slučaj napakovali još šta je ko imao. Sastanak je bio u Novom Sadu. Dva džipa, jedna prikolica i četiri bolesnika su krenula.
Posle 5-6 sati lagane vožnje, sa desetak zaustavljanja pojavilo se jezero okupano maglom. Kapija zatvorena, nigde žive duše. Budimo Stanka, on šalje čuvara da otvori i konačno smo na vodi. Raspremamo kamp, niko reči ne progovara, bacamo bezveze bilo gde štapove samo da su u vodi i onda krećemo da ozbiljnije ispitamo teren., Pecali smo na mestima 6 i 7. Kao što sam već rekao, nivo vode je bio niži za metar od redovnog, pa smo sa dozom rezerve prihvatili sugestije domaćina i rešili da pecamo gde mi mislimo da treba.
Između naše dve pozicije se protezao plićak, nekakav šljunčani nanos koji je sa dubinom od pola metra bio idealan da se iznad njega kupaju svi kederi sveta. Na užasnoj daljini sam napipao rupu dubine 6 metara, a ostalo je sve bilo manje više ujednačeno oko 2-2,5 metra. Rupu nije bilo teorije da nahranimo, pa smo se organizovali da dva štapa idu u dubimu na dipovane mamce, Miloš da pokrije padinu koja se sa spruda blago spuštala, a da po jedan štap bacimo bezveze, gde mislimo. Dno nam je bilo bez mulja, bez trave, preovladavali su glina i šljunak.
Kod Darka i Miška slična situacija, samo bez dubine od 6 metara. Bili smo zadovoljni terenom, nahranili kosinu u koju smo polagali najviše nade i počele da uživamo u kiši. Toliko smo svi čekali ovo pecanje da ni sekire da su padale ne bi pokvarile doživljaj. Voda je bila pretopla i ja sam počeo da sam u sebi likujem jel je jedino meni u dometu bila rupa sa dubinom i 2-3 stepena hladnijom vodom. Ali.......
Prvo iznenađenje. Amur na bezveze štap. Sledeća riba opet. Par sati pauze pa opet. Kosina ćuti, dubina ćuti. Uzimam marker i ponovo detaljno češljam mesto gde smo dobijali ribu. Ništa. Livada. Tokom noći još par riba i ponovo sve na tih nekih 70-tak metara od obale na dnu ravnom kao tepsija.
U takvim slučajevima prestajem da se bavim teorijom i pokušavam da izvučem maksimum iz date situacije, ne razmišljajući previše zašto riba nije tamo gde ja mislim da bi trebala biti. Iseckali smo 3-4 kg boila, pomešali šećerac, stari kukuruz, razne semenke i 5-6 vrsti peleta i napravili predivan švedski sto.
Milina od pecanja. Bez problema lete prenapunjene PVA kese do hranilišta. Sva naša zapažanja smo preneli drugoj polovini naše ekipe, koja je i sama došla do istog zaključka.
Ribe su se ređale kao na traci. Napecali se i sva suvoparna žvalavljenja dugih zimskih noći preko interneta, materijalizovali u jedno prelepo druženje i opušteno pecanje. Nije se gledalo šta je čije, ko na šta peca šta je ko poneo......
A šarani i amuri jezera su se takođe potrudili da nam ulepšaju boravak i po ko zna koji put nas uvere da je ovo sport ili hobi u kojem pravila ne postoje.
Kako drugačije da objasnim da je riba najbolje radila na neku belu čokoladu (fabričku) koja stoji otvorena par godina. Moje favorite nije htela ni da pogleda. Darko i Miško su pecali na Nutrin Big Fish Mix sa Secret Fruit aromom, a Miloš i ja na belu čokoladu, jagodu koja je u stvari bila tuti fruti i Halibut. Najveća riba je bio šaran oko 12kg, amur oko 10. Kornjača oko 700gr.
Još par reči o jezeru i ljudima oko jezera. Imali smo utisak potpune divljine. Ljudi predobri za vreme u kojem živimo. Samo na ovom jezeru sam doživeo da me prime kao gosta, istomišljenika i prijatelja, a ne kao nekog kome samo treba izbiti pare iz džepa. Samo ovde mi se desilo da konobar pogođen pesmom neće da naplati piće, da čovek kad ga svojom krivicom probudim u pet ujutro umesto džaka psovki donese burek, svež hleb i litru pelinkovca. Ostale ljude sa jezera ne poznajem lično, ali se konobaru i Stanku u ime ILC tima zahvaljujem na prelepih četiri dana provedenih kao u snu.
Tekst je preuzet sa stranice www.ilovecarp.com bez saglasnosti moderatora i autora, i to isključivo zbog moje lijenosti i manjka vremena za te pravne stvari. Ovim putem molim sve da mi oproste ali se nadam da će svi imati razumijevanja jer je suština u samom tekstu koji je odlično napisan i predivnim slikama koje to sve dokazuju i pokazuju.
Ipak ću u što skorijem roku da tražim saglasnost autora a do tada uživajte na crno hehe.
Moderator
|
|